|
|
|
|
|
|
|
|
Danijela Bogojević - Laureat tradicionalnog Književnog festivala |
|
|
|
|
|
| Kultura - Književnost | Tanjug | 05 jun 2009 |
 Laureat tradicionalnog Književnog festivala "Srpsko pero 2009." Jagodina, je Danijela Bogojević iz Valjeva za kratku prozu pod naslovom "Nevažni susreti", koja je na konkurs festivala, za pisce do 35 godina, stigla pod šifrom "Eho", rečeno je danas Tanjugu u Savetu festivala.
Žiri, koji su činili Miljurko Vukadinović (predsednik), Slobodan Žikić i Bajo Džaković, ovu odluku je doneo jednoglasno, pošto je pročitao "više od 400 pesama, priča, eseja i drmaskih tekstova koji su stigli na konkurs od 150 autora iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Poljske i Engleske, koji stvaraju na srpskom jeziku, izjavio je danas Tanjugu Džaković.
Bogojevićeva je rodjena 1977. godine u Valjevu i radi kao bibliotekarka u Matičnoj biblioteci "Ljubomir Nenadović". Piše poeziju i kratku prozu. Objavila je knjigu kratke proze "Trun i crtice" 2007. godine.
Nagrada se sastoji od unikatne diplome, novčanog iznosa i umetničke slike dar Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, a biće uručena na završnici festivala koja se održava od 25. do 27. juna, rekao je Džaković i napomenuo da novčani deo nagrade, tradicionalno, obezbedjuje Skupština Jagodine.
Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije i Skupštine Jagodine. |
|
|
|
|
|
|
|
|
ОБНОВЉЕН ИКОНОСТАС У ЦРКВИ СВ. КОЗМЕ И ДАМЈАНА
У СТАНИСЕЉИЋИМА
_____________________________________________________________________________________________________
OBNOVLjEN IKONOSTAS U CRKVI SV. KOZME I DAMJANA
U STANISELjIĆIMA
Са великим задовољством обавјештавамо да је у потпуности рестауриран стари иконостасу цркви
Св. Козме и Дамјана у Станисељићима
захваљујући великој доброти и благодарности синова Бошка Савовог
Бранислава и Жарка Богојевића
_____________________________________________________________________________________________________
Sa velikim zadovoljstvom obavještavamo da je u potpunosti restauriran stari ikonostasu crkvi
Sv. Kozme i Damjana u Staniseljićima
zahvaljujući velikoj dobroti i blagodarnosti sinova Boška Savovog
Branislava i Žarka Bogojevića
Добротвор Жарко Бошков Богојевић
|
 Čitaj dalje
|
|
|
|
|
|
|
|
На нашем сајту можете добити мејл и веб страницу потпуно бесплатно ако се презивате Богојевић
______________________________________________________________________
Na našem sajtu možete dobiti mejl i web stranicu potpuno besplatno ako se prezivate Bogojević
______________________________________________________________________
On our Page You can get free of charge E-Mail and Your own webpage if your name is Bogojevic
|
|
Čitaj dalje
|
|
|
|
|
|
|
|
Легенда о селу Станисељићи
________________________________________________________________________________________________________
Legenda o selu Staniseljići
На источној страни Граца (источно је село Станисељићи), у Љешанској нахији, а на једном брду које се зове Криви врх, налазе се неке развалине. Овдје је кажу Иван Црнојевић намјеравао подићи град, пошто је од Турака измакао из равне Зете и напустио своју престоницу Жабљак.
________________________________________________________________________________________________________
Na istočnoj strani Graca (istočno je selo Staniseljići), u Lješanskoj nahiji, a na jednom brdu koje se zove Krivi vrh, nalaze se neke razvaline. Ovdje je kažu Ivan Crnojević namjeravao podići grad, pošto je od Turaka izmakao iz ravne Zete i napustio svoju prestonicu Žabljak
|
|
Čitaj dalje
|
|
|
|
|
|
|
|
РОДОСЛОВНИ ОСНОВ ПОРОДИЦЕ БОГОЈЕВИћ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ
______________________________________________________________
RODOSLOVNI OSNOV PORODICE BOGOJEVIĆ IZ CRNE GORE
Према истраживањима многих истраживача,основ за презиме у Црној Гори било је лично име неког претка.Постоји предање да су Богојевићи од потомка Ивана Косанчића,јунака из Косовског боја 1389.године.
Наиме,послије пропасти српске војске,жена Ивана Косанчића са пет синова(у неким предањима говори се о четири унука а профессор Марко Поповић из Скадра говори о шест синова)и једном кћерком,одселили се у правцу запада.Познато је да су Турци присиљавали српске породице да се исељавају са Косова послије пропасти српске војске.Послије косовске битке,а нарочито послије пада читаве Србије 1459.год,срби су се селили на разне стране,у Угарску више пута.
______________________________________________________________
Prema istraživanjima mnogih istraživača,osnov za prezime u Crnoj Gori bilo je lično ime nekog pretka.Postoji predanje da su Bogojevići od potomka Ivana Kosančića,junaka iz Kosovskog boja 1389.godine.
Naime,poslije propasti srpske vojske,žena Ivana Kosančića sa pet sinova(u nekim predanjima govori se o četiri unuka a profesor Marko Popović iz Skadra govori o šest sinova) i jednom kćerkom,odselili se u pravcu zapada.Poznato je da su Turci prisiljavali srpske porodice da se iseljavaju sa Kosova poslije propasti srpske vojske.Poslije kosovske bitke,a naročito poslije pada čitave Srbije 1459.god,srbi su se selili na razne strane,u Ugarsku više puta.
СТАНИСЕЉИЋИ
|
|
Čitaj dalje
|
|
|
|
|
|
|
|
Традиционални братски скупови Богојевића и других братстава који су поријеклом од Богојевића
______________________________________________________________
Tradicionalni bratski skupovi Bogojevića i drugih bratstava koji su porijeklom od Bogojevića
Ако успијемо да се окупимо на
богојевић.мрежи - bogojević.mreži - bogojevic.net
а касније и у свим мјестима гдје живе Богојевићи вјерујем да ћемо бити први у свијету који су успјели да се окупе у једну велику породицу која је светиња сваког Богојевића
______________________________________________________________
Ako uspijemo da se okupimo na
богојевић.мрежи - bogojević.mreži - bogojevic.net
a kasnije i u svim mjestima gdje žive Bogojevići vjerujem da ćemo biti prvi u svijetu koji su uspjeli da se okupe u jednu veliku porodicu koja je svetinja svakog Bogojevića |
|
Čitaj dalje
|
|
|
|
|
